zašto ništa ne ide kako sam zamislio

imaš plan.
znaš šta želiš.

bar u nekoj osnovi.

kreneš nešto.
uložiš trud.
pokušaš da ispratiš put koji si zamislio.

i onda… skrene.

ne ide kako treba.
ne dešava se kako si očekivao.

kao da se stalno pomeraš od onoga što si hteo.

nekad su to male stvari.
nekad veće.

ali obrazac je isti.

uložiš energiju…
a rezultat ode u drugom smeru.

i onda krene preispitivanje.

da li si pogrešno procenio.
da li nisi dovoljno dao.
da li uopšte znaš šta radiš.

nije teško samo to što stvari ne idu kako si zamislio.

teško je i to što počneš da gubiš poverenje u svoj osećaj.

kao da ono što misliš da ima smisla…
stalno vodi negde drugde.

pa se pitaš da li uopšte možeš da se osloniš na sebe.

nekad problem nije u tome što plan ne uspe.

nego u tome što postoji razlika između onoga što želiš… i onoga što stvarno vodi tvoje izbore.

i dok se to ne uskladi… stvari će delovati kao da stalno idu mimo tebe.