zašto sam stalno umoran

ustaneš… i već nisi skroz tu.

kao da si spavao, ali nisi se odmorio.

prođe dan… nešto radiš…
ali bez prave energije.

sve ide, ali teško.

kažeš sebi da treba samo da se naspavaš.
da odmoriš.

i stvarno pokušaš.

ali opet isto.

kao da se nikad ne vratiš na nulu.

nije to samo fizički umor.

više je kao da ti je sve pomalo teško.
čak i stvari koje su ti ranije bile lake.

i onda krene ono pitanje:

da li sam samo lenj…
ili je nešto drugo.

pokušavaš da se nateraš.
da ubrzaš.
da uhvatiš ritam.

ali kao da te nešto stalno vraća nazad.

nije teško samo to što si umoran.

teško je i to što ne znaš gde ti odlazi energija.

kao da nije problem u tome koliko radiš.
nego u nečemu što te troši i kad ne radiš ništa.

nekad umor nema veze samo sa telom.

nego sa onim što nosiš kroz dan… a ne primećuješ.

i zašto ti to postane normalno, iako nije.