zašto stojim u mestu

vreme prolazi.
dani idu.
nešto radiš.

ali osećaj je isti.

kao da se vrtiš u krug.
kao da ulažeš neku energiju…
a nigde stvarno ne stižeš.

planiraš.
razmišljaš.
pokušavaš da pokreneš nešto.

i opet se vratiš na isto mesto.

nije da baš ništa ne radiš.
i nije da ti nije stalo.

ali iznutra nema osećaja pomaka.

to je možda i najteži deo.

kad spolja nešto postoji…
ali ti iznutra znaš da stojiš.

gledaš druge kako idu dalje.
donose odluke.
menjaju stvari.

a ti kao da stalno ostaješ tik pred nečim.

kao da treba još malo.
još jedan znak.
još malo snage.
još bolji trenutak.

i tako prođe još vremena.

nije teško samo to što stojiš u mestu.

teško je i to što više ne znaš šta te tačno drži tu.

kao da nije stvar samo u okolnostima.
nego u nečemu što se stalno ponavlja u tebi.

nekad zastoj nije samo pauza.

nekad je znak da se vrtiš oko iste tačke… duže nego što misliš.

i da nije prvi put da ti se to dešava.