zašto uvek biram pogrešne ljude

svaki put deluje drugačije.
stvarno.

kažeš sebi da ovaj put nije isto kao pre.

na početku sve ima smisla.
osećaj je jak.
komunikacija ide.

kao da si konačno našao nešto što radi.

i onda, posle nekog vremena…
počnu male stvari.

nešto što ti je već poznato.
nešto što si već video.

pokušavaš da ne reaguješ odmah.
da ne praviš problem gde ga možda nema.

daješ još malo vremena.

ali negde u sebi već znaš.

kao da si već bio tu.

i opet dođe do istog.
isti osećaj.
ista frustracija.
ista pitanja.

šta sam opet propustio.
kako nisam video ranije.
zašto mi se ovo ponavlja.

nije teško samo to što odnos ne uspe.

teško je i to što počneš da sumnjaš u sebe.

kao da nešto u tvom izboru stalno vodi u istom smeru.
i ne znaš kako da to zaustaviš.

nekad nije stvar samo u ljudima koje biraš.

nego u tome šta te tačno privuče… svaki put na sličan način.

i zašto ti baš takve priče deluju kao nešto što ima potencijal.