zašto me ignoriše

gledaš telefon… pa ga spustiš.

pa opet uzmeš, kao usput.

samo da vidiš da li je online.

bili ste normalni.
pričali, pisali… ništa posebno, ali nije bilo čudno.

i onda kao da se nešto ugasilo.
bez objašnjenja.

vraćaš se na poruke.
čitaš šta si napisao.
tražiš gde je krenulo drugačije.

možda si nešto pogrešno rekao.
možda si bio previše.
ili nedovoljno.

i nije problem samo što se ne javlja.

nego što ne znaš zašto.

jer kad znaš razlog, lakše je.
možeš da presečeš, da se naljutiš, da pustiš.

ovako ostaneš tu negde između.
kao da čekaš nešto što možda uopšte neće doći.

nekad stvarno nije do te jedne poruke.
niti do te jedne osobe.

nego do toga kako te baš ovakve situacije zakače.
zašto te drže duže nego što bi hteo.

i zašto se, na neki način… već desilo slično.