zašto stalno mislim na istu osobu

radiš nešto drugo.
pričaš sa nekim.
pokušavaš da skreneš sebi misli.

i opet se vrati na isto.

na tu osobu.
na jednu poruku.
na jedan pogled.
na nešto što je ostalo nedovršeno.

nekad ni ne želiš da misliš o tome.

ali samo dođe.
kao po navici.
kao da se nešto u tebi samo vrati tamo.

pitaš se da li ti ta osoba stvarno toliko znači.
ili te drži nešto drugo.

nešto što nije do kraja završeno.
nešto što nisi razumeo.
nešto što nisi pustio.

i možda te najviše umara to što znaš da nema poente…
a opet ne prestaje.

kao da glava ide svojim putem.
a ti pokušavaš da je stigneš.

nije teško samo to što ti neko nedostaje.

teško je i to što ne znaš zašto ti se baš ta osoba toliko vrti po glavi.

jer da je stvar jednostavna, verovatno bi već prošlo.
ili bi barem bilo slabije.

nekad nije stvar samo u toj osobi.

nego u tome šta se u tebi otvori svaki put kad pomisliš na nju.

i zašto te baš takve priče zadrže duže nego što želiš.