zašto imam osećaj da nisam svoj

radiš stvari koje treba.
pričaš sa ljudima.
prolazi dan.

sve izgleda normalno.

ali negde ispod toga…
kao da to nisi ti.

kao da gledaš sebe sa strane.
kao da si tu, ali bez pravog osećaja da si prisutan.

uhvatiš sebe kako reaguješ automatski.
govoriš stvari koje su logične.

ali nema tog osećaja da dolaze iz tebe.

i onda krene ono čudno pitanje:

gde sam ja u svemu ovome.

nije da si potpuno izgubljen.
znaš ko si… na neki način.

ali kao da nemaš pravi kontakt sa tim.

kao da postoji razmak između tebe i tebe.

nekad to traje kratko.
nekad se zadrži duže.

i počne da te brine.

jer ne znaš šta to tačno znači.
ni odakle dolazi.

nije teško samo to što se osećaš kao da nisi svoj.

teško je i to što ne znaš kako da se vratiš nazad.

kao da si negde usput skrenuo…
ali ne znaš gde.

nekad se to ne desi odjednom.

nego polako, kroz male stvari koje počneš da ignorišeš u sebi.

i onda jednog dana primetiš da više nema tog jasnog osećaja da si tu.