zašto mi se plače bez razloga

sve je normalno.
ništa posebno se ne dešava.

i onda odjednom… kao da se nešto prelomi.

oči zasuze.
grlo se stegne.

i ne znaš tačno zašto.

pokušaš da zaustaviš.
da se sabereš.
da pređeš preko toga.

ali osećaj ostane tu.

pitaš se šta ti je.
da li preteruješ.
da li je to uopšte normalno.

jer nemaš jasan razlog.

nema jedne stvari na koju možeš da pokažeš i kažeš: zbog ovoga.

ali telo reaguje kao da postoji razlog.

nekad to dođe kad si sam.
nekad baš kad si među ljudima.

i onda je još teže da razumeš šta se dešava.

nije teško samo to što ti se plače.

teško je i to što ne znaš odakle dolazi taj osećaj.

kao da nešto u tebi pokušava da izađe…
ali nema jasan oblik.

pa ostane između.
ni unutra, ni napolju.

nekad to nisu stvari koje se dešavaju sada.

nego ono što se nakupilo, a nikad nije stvarno izašlo.

i zato dođe u trenutku kad ga najmanje očekuješ.